Dve Marije

• At 20. oktobar 2008 11:29:37, Erazmo
Ja ne znam ništa o tom današnjem načinu življenja. Uvek živim isto. Za vikend sam bio u Nišu i doterao u gepeku ajvar i turšiju. Sad počinje moj način življenja! )


• At 20. oktobar 2008 11:54:32, maqa
ajd, ajd..sad si napunila baterije, imas pravo na dan zala za ovim ovde,a onda ujutru, sa svojim predivnim pogledom, nastavi tamo gde si stala... )
dobrodosla nazad...mislim online ))))


• At 20. oktobar 2008 11:57:11, kojak
Pozdrav i tebi draga devojko i lep dan ti želim! :o)

PS - i moje us crne ali netju da umišljam svašta. :p)))


• At 20. oktobar 2008 12:35:05, arrow3
Exej Dobrodoshla nazad )


• At 20. oktobar 2008 13:10:15, niko
a brate, bitno da nasi znaju za: dobar dan, izvolite i hvala. otisla si u krajnost.


• At 20. oktobar 2008 14:52:25, marija@
@erazmo: divno )

u vezi 'nacina', mislila sam delom na 'kapitalizam' , delom na situaciju u srbiji, delom na neku licnu 'sudbinu', ne znam ..
zapravo, nisam znala kako da se izrazim, i 'nacin' moguce nije bas najbolja rec da to opise..

a inace ja 'doterala' samo pola kile crvene don kafe :d))
i neku toplinu u srcu, protkanu tugicom, jer
ostalo na zalost ne moze da se ponese...

@ maqa: hvala ti za dan zzala, a baterije su pune kol'ko-tol'ko )
i bolje vas nasla, sad cem' da nadoknadim sto sam propustila )

@ kojake: pozdrav i tebi i sve isto takodje :ddd
[jesu, al za malo :d]]

@ tanja: xej xej, kako rekoh bolje vas nasla )

@ niko sestro, ma ne znaju srpski, a da su fini jesu ) pozdrav za tebe, veliki )


• At 20. oktobar 2008 16:54:20, onceLostIwas
ma nemoj ni da se vracas, pusti pasos i 3 godine, vodi i nas sa sobom


• At 20. oktobar 2008 18:55:57, sinnerman
ja sam više kući nego kad sam kući :-) ... znam bolje sve nego oni što žive tamo.


• At 21. oktobar 2008 6:22:51, dvevijuge
pozdrav za 2m od 2v )
ma, kakav pozdrav, dodji da te izljubim


• At 21. oktobar 2008 11:03:08, marija@
@ onceLostIwas: ee, bilo bi to bas lepo )

nego do pre par godina sam se radovala za svakog coveka koji bi uspeo da ode iz srbije, danas vise nisam toliko sigurna da je to bas toliko dobro

@ sinnerman: a gde si to ti ?

@ 2v: ahahah, ajd' 'cmok cmok cmok', - tri put po srpski :d))


• At 22. oktobar 2008 8:35:59, Gost kod grofice na veceri
To je to... suština je da se donose odluke, izbori između dva rešenja (puta?) od kojih ni jedan nije "dobar" ili "loš"... Odnosno dovoljno dobar ili veoma loš...


• At 22. oktobar 2008 12:21:57, marija@
heh, grofe , prokleta mogucnost izbora, a? )

btw skoro negde procitah, i odluka da se ne izabere je takodje odluka


• At 22. oktobar 2008 16:46:11, slobodna
Poznajem ukus tih odlazaka i dolazaka, tog iščekivanja i kao ona što putuje i kao ona što ostaje...
Najteže je prvih dana, onda opet počinje čekanje - sve slađe kako se približava dan ponovnog susreta.


• At 22. oktobar 2008 20:29:45, carica
a vidiš, ja bih sad radije bila tu.


• At 22. oktobar 2008 21:11:37, anarhoid
prokleta mogucnost ne izbora


• At 23. oktobar 2008 9:02:03, Nilaya
Oh, da..ta nostalgija..Nedostajanje je nezgodna stvar...Znas, i ja sam se osecala ISTO kada sam otisla u Atinu na par meseci da zivim...
Lepo napisano, indeed....
S.


• At 23. oktobar 2008 10:31:30, marija@
@ slobodna: joj pa moram da kazem da jeste.. prvi dani su bas bedak ..
al u pravu si,
dobro je znati kad je to ponovno vidjanje, pa gledas unapred, a ne unazad
so -->> moram da vidim ovih dana kad ce to biti

@ carica: eh, znam tu perspektivu iliti secam se..
al nesto se promenilo, ranije samo pomislim, sta bih ja za ovo vreme uradila u serbiji, i bude mi lakse al to vise ne pomaze, moram da smislim nesto drugo

@ anarho: aha, kao u zatvoru

@ nilaya: as first dobrodosla, a as second, na par meseci ee..
hm, podsetila si me, i to je zanimljivo - mozda - oduvek sam mislila o sebi - dok sam bila klinka tinejdzerka i slicno, da ja uopste nisam vezana za svoju zemlju, porodicu prijatelje, i da bih ladno i bez ikakve nostalgije, mogla da zivim u inostranstvu, i ne samo mmogla nego sam to oduvek zelela i znala sam da ce mi se pre ili kasnije ostvariti.
i onda dodje faks, i praksa na drugoj godini, i ja preko studentske razmene odem u barselonu na tri meseca..
znaci, potpuno sama, ne znam jezik, nemam nigde nikog..
uh, kakvi su to dani bili..
obaska sto je u barseloni po mom dolasku dve nedelje lila kisa kao iz kabla i nije se moglo mrdnuti nikuda
obaska sto sam posle srela neke mnoooogo gotivne likove iz holandije i izraela i s njima se lomatala po andorama i pirinejima..
obaska sto sam se preselila da zivim sa jednom extra slatkom i divnom spanjolkom ispod monzuika, i setala sa jednim osjecaninom po miroovim izlozbama..
ukratko, jedva sam cekala sda se vratim..
cak sam - bilivitornot, pomerila avionsku kartu na tri dana ranije..
eto..
ne zna covek dok ne proba ))...

ps. naravno, sad se o barseloni secam samo lepih trenutaka, ali da, nije (mi) bilo lako..